Чињеница да у Рудом живи око 900 пензионерки и пензионера, који су услијед одласка чланова породице у друге градове и земље остали сами, подстакла је чланице и чланове Удружења родитеља са четверо и више дјеце Рудо да с пројектом „Старост достојна човјека“ аплицирају и добију подршку кроз Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану 2 (РеЛОаД2), који финансира Европска унија, а имплементира Развојни програм Уједињених нација (УНДП).
Циљ пројекта био је да се допринесе социјализацији особа треће животне доби у општини Рудо, а уз то и да се пружи прилика за ажурирање базе података и створе реалне могућности за хумано и континуирано рјешавање егзистенције старијих и болесних лица на територији ове општине. Имплементацијом овог пројекта у координацији са локалном заједницом, удружење и дневни центар су дефинисали модел за пружање помоћи социјално искљученим корисницима, а у овом случају свим старијим лицима изнад 60 година старости.
Пројектним активностима је, кажу из Удружења, послана порука и дјеци корисника, те се радило на изналажењу могућности њиховог бољег повезивања. Општина Рудо спада у неразвијене општине са ниским стандардом живота и великим одливом младог становништва. Центар за социјални рад општине Рудо није у могућности пружати сву потребну помоћ старијим лицима, па су пројектом предвиђене активности биле добро прихваћене, као и чињеница да се на топао и људски начин помагало најугроженијим старијим особама.
Пројекат „Старост достојна човјека” подразумијевао је унапређење развоја и повећање доступности мреже социјалне заштите, те рад на смањењу социјалне искључености старијих лица услијед осамљености и недостатка потребне бриге. Од активности које су се одвијале у Дневном центру, Гордана Новаковић истиче прославе рођендана, друштвене игре, израду декупажа на дрвеним предметима, као и мноштво свакодневних дружења у којем су корисници и кориснице највише уживали.
„Током свих пет мјесеци вршени су редовни обиласци старијих особа у удаљеним мјесним заједницама општине Рудо, гдје се старијим лицима вршило мјерење притиска и шећера у крви. Што се тиче трајне вриједности, која нама остаје, опремљен је простор у којем ћемо у наредном периоду покушати да наставимо са радом. Сузе корисника дневног центра на крају пројекта говориле су много више од ријечи”, каже Гордана Новаковић.
Драган Богдановић, корисник и секретар Удружења пензионера, каже да су након окончања пројекта многи долазили у Клуб са упитима о наставку активности:
“Мислим да је пројекат био користан за све нас и наше чланице и чланове. Нешто овакво прије нисмо имали. Радио је клуб и прије короне, али није било толико посјета, ни толико различитих активности. Било је живо, доста људи је било укључено и увијек се нешто дешавало.“
У претходном пројекту овог Удружења под називом „Сервис у кући“, подржаном кроз прву фазу РеЛОаД пројекта, десет жена-геронтодомаћица обучено је за рад са старијим лицима. Једна од њих је и Миланка Пантовић, која каже како јој је знање стечено на обуци користило током реализације овог пројекта:
“У клубу су свакодневно била дружења. Неке су жене училе да плету, неке радиле декупаж, били смо им при руци и по потреби мјерили шећер, мјерили притисак, кухали кафу, послужили сок. Обилазили смо оне који живе у удаљенијим мјестима и селима око Рудог и који нису могли доћи до нас. Помоћ у обављању кућанских послова је била потребна, али оно што је њима било важно је да су имали некога ко им је дошао да их обиђе, с ким могу сјести и поразговарати.”
Координаторица пројекта испред Општине Рудо, Јелена Шалипур-Кузмановић, истиче како су организације цивилног друштва задовољне РеЛОаД пројектом, а да је кроз њихове пројекте побољшан положај социјално искључених категорија, стога су у мањим срединама пројекти попут овога посебно значајни.
“Ми смо мала општина која се суочава са проблемом старења популације, млади нам одлазе. Просјечна старост према последњем попису је била око 45 година, па су пројекти оваквог типа добродошли у нашој заједници. Доста се пажње посвећује садржајима за младе, али потребама старијих особа баш и не. Посјећеност центра указује на то колико су пројектне активности позитивно утицале на квалитет живота особа треће животне доби.“
“Узимајући у обзир и то да велики дио старије популације остварује минималне пензије, те да су честа издвајања за лијекове, врло мало њих може себи приуштити било какав други садржај. На овај начин, осигурава се простор за дружење, разговоре и квалитетно провођење времена.“
Према ријечима Јелене Шалипур-Кузмановић, пројекат је успио понудити нешто ново старијим особама, што прије није постојало у Рудом – квалитетно осмишљене садржаје за дружење и социјализацију.
