Географски положај, границе и величина
Општина Рудо се налази у источном дијелу Републике Српске, у непосредној близини тромеђе између Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.
Простире се између планинских врхова а највећи врх је Голеш (1479 м) на планини Вучевици, која се наставља на Виогор, према општини Горажде. На сјеверној страни је планина Варда са највећим врхом од 1 389 м, а на јужној страни планина Тмор са највишим врхом од 1 280 м.
Општина има издужен облик са дужом осом исток-запад и краћом осом сјевер-југ. Граничи се са шест општина и то: општином Прибој и Чајетином са источне стане, општином Вишеград са сјеверне, општином Ново Горажде са западне, те општином Чајниче са јужне и општином Рогатицом са сјеверозападне.
Надморска висина се креће од 300-1450 м. Сам град Рудо налази се у брдско-планинском крају, доњег тока ријеке Лим, двадесетак километара прије његовог ушћа у Дрину, на просјечној надморској висини од 400 м.
Општина захвата површину од 344 км2. Према незваничним подацима за 2007. годину, на подручју општине Рудо било је 89 насељених мјеста.
Геолошка грађа
Подручје општине Рудо има разноврсну геолошку грађу и специфичну старост стијена. Стијене по својој геолошкој старости припадају различитим формацијама. Највише су заступљени седименти, серпентини, карбонатне стијене, магматске стијене итд. Иначе, према геолоској градји, овај крај припада динарској области дубоког и покривеног крса.Највише има тријаских кречњака заступљених на Градини,Вучевици и Тмору.
Долинске равни и простори око ријеке Лим, прекривени су делувијалним и алувијалним седиментима.
Рељеф
Општина Рудо има брдско-планински рељеф. У рељефу се издвајају три основна макро облика:
– ријечне долине Лима и Увца (400-500 м надморске висине)
– висоравни и побрђа (900-1200 м надморске висине)
– планине(до 1500 м надморске висине)
Долина Лима пружа се правцем југ-сјевер. Ту су смјештене веће рељефне цјелине, поља настала у проширењима сложене котлине ријеке Лим: увачко, миочко, устибарско, обрвенско и мрсовачко, док је већи дио поља у Мрсову потопљен водом изградњом вишеградске хидроелектране.
Кањонска долина ријеке Лим
Бројне су висоравни и побрђа. Једна од највећих је Раванци ,на јужној страни планине Варде.
Основни печат рељефа дале су високе планине, које се углавном пружају рубним дијеловима општине, а истичу се Вучевица (1479м), Јавор (1486), Варда (1389), Тмор (1280м), те обронци Старо-влашких планина ,чији се врхови налазе у сусједним општинама Прибој, Чајетина, Ужице и Чајниче.
Дакле може се закључити да рељеф општине има изразито планински карактер ,који пресјецају долине Лима и Увца. Такође се одликује великом рашчлањеношћу ,како вертикалном тако и хоризонталном, што поспјешује ерозију тла, те појаву клизишта и одрона.
КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Територију општине Рудо карактеришу три типа климе: умјерено-континентална, предпланинска и планинска клима.
Умјрено топла љета И ујерено хладне зиме, са не бас тако јасно одвојеним и прелазним периодима .Прољеце и јесен су основна обиљезја климе.
Годишњи ток температура ваздуха за период 2012 год
| Mj | J | F | M | A | M | J | J | A | S | O | N | D | Sr.g. |
| °S | -2,0 | -4,0 | 6,9 | 11,2 | 14,7 | 22,3 | 24,1 | 23,4 | 19,0 | 12,6 | 7,9 | -0,8 | 11,2 |
Извор: Подаци добијени из меторолоске станице Рудо.
Средња годишња температура ваздуха, на овом подручју износи 11,2°С.
Најхладнији мјесец је фебруар са –4,0°С, док је најтоплији јул са 24,1°С, тако да годишња амплитуда износи 28,1°С.
Забиљежена је и појава касних прољетних мразева са сланом.Тако је забиљежено 4.маја 1960.године -2°С са сланом и 13.маја 1978.године -5°С са јаким мразом,којом приликом су расцвјетали воћњаци потпуно уништени.
Што се тиче вјетрова, подручје се сматра доста тихим.Током јесени и зиме преовлађује сјеверни вјетар,а у прољеће и љето јужни.Ова два правца дувања вјетрова су најизразитија.Просјечно осам дана у години дува јаки вјетар и то у марту,мају и јуну,а најмање вјетрова има у септембру.
ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Хидролошке карактеристике општине Рудо прије свега зависе од рељефа, геолошког састава, годишње расподјеле падавина и температуре. Главни водени токови су ријеке Лим и Увац са притокама.
Ријека Лим
Лим (219 км) извире из Плавског језера, подно Виситора ,на надморској висини од 901м и тече ка сјеверо-западу. Количина воде у Лиму, односно водостај, зависи првенствено од климатских елемената, а нарочито од годишње расподјеле падавина, па Лим има нивално-плувијални режим водостаја.
Високи водостаји су у марту, априлу и новембру, а најнижи водостаји су у августу и септембру. Водостај се и свакодневно мијења, због режима хидроелектрана Потпећ, Бистрица и Кокин Брод.
Лим по степену загађености спада у II категорију, а његове притоке имају врло мали степен загађености и могу се сврстати у И категорију чистих ријека.
Ријека Увац је највећа десна притока Лима, настаје у Пештерском пољу, као Расина ријека, даље тече као Вапа, а затим као Увац. Остале притоке Лима су Устибарска ријека, Поблаћница, Радојна, Сутјеска, ријека-језеро Крупица, са дијелом корита ријеке Лим, у дужини од 10 км ,које је потопљено изградњом акумулационог језера хидроелектране Вишеград.
Иначе готово све притоке Лима имају бујични карактер, те за вријеме обилнијих падавина изазивају ерозију тла ,доносећи у Лим велике количине материјала.
На територији општине Рудо честе су хидролошке елементарне непогоде, најчешће поплаве. Поплаве могу бити сезонског или бујичног карактера. Сезонске поплаве су најчешће у прољеће (када се топи снијег са планина) и у јесен када се поплаве везују за јесење кише.
Посебан куриозитет, туристичка атракција је ријечица Крупица ,у непосредној близини насеља Рудог ,за коју се сматра да је најкраћа ријека у Европи, чија дужина од извора до ушћа износи 400м. Вода је изузетно чиста, на извору се користи за пиће и што је посебно занимљиво температура ове воде је током цијеле године (у љетном и зимском периоду је 14 степени Ц)
Хидролошки услови би могли имати вишеструку улогу у укпном развоју општине Рудо.Међутим,веома је мали део овог потенцијала, који нуди општина Рудо,искоришћен.
Ријечни потенцијал нуди велике могућности у наводњавању обрадивих површина,те у развоју туризма и могућностима пловидбе,што до сада није довољно искоришћено.Ток ријеке Лим је идеална стаза за рафтинг и кајакаштво. Језеро у Страгачини је,по својим природним карактеристикама, прави рај за очи,мјесто гдје могу доћи сви они који желе на прави начин да уживају у чарима нетакнуте природе.
Ушће Лима у Дрину
Оно што језеро нуди је риболов и купање,као и туристичку атракцију, коју представља пловни пут Воденог Ћире,несвакидашњи прелијепи амбијент кањона дринско-лимског језера, у дужини 50 км између Вишеграда,Горажда и Рудог.Ова јединствена туристичка атракција представља један од природнох потенцијала и то првенствено за развој туризма,не само општине Рудо већ и сусједних општина.Такође ова атракција афирмише сјећање на некадашњу ускотрачну пругу и популарног „Ћиру“који је повезао ове крајеве са средиштем модерне Европе 19.вјека.
Водени Ћиро
Ријека Лим као и њене притоке,имају одређени хидроенергетски потенцијал, чија се водена снага може користити за стварање мини електрана.
Земљиште и врсте тла
Опстина Рудо има саролику слику земљиста. Наиме на територији опстине има разлицитих врста земљиста од којих преовладјује смоница. Смоница нема много храњивих материја И потребно је оплемењивати стајским или вјестацким гнојивом . Други тип земљиста ,који преовладјује, је планинска црница којег има много на околним планинама, али због надморске висине И климатских услова нема веци еконоски знацај. Алувијална земљиста распоредјена су око ријека, а посебно око ријеке Лим. Смедја земљиста карактеристицна су за брдовите крајеве опстине и погодна су за узгој разних врста воћа.
БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВИЈЕТ
Биљни свијет
Територија општине Рудо богата је шумама, које су неравномјерно распоређене.
Основно обиљежје шумске вегетације у подручју општине је њена велика хетерогеност, што је условљено веома различитим природним условима.
Гледано од нижих ка вишим зонама, у саставу листопадних шума доминирају: сладун, цер, китњак, граб, буква и јавор .
Од четинарских врста заступљене су: црни бор (Пинус нигра), бијели бор (Пинус силвестрис), ,јела (Абиес алба) и смрча (Пицеа еxцелса).
Животињски свијет
Осим бројних домаћих животиња, постоје и разне врсте дивљих животиња, настањених у шумама ове општине: дивља свиња, срна, вук, лисица, зец, јазавац, куна бијелица, ласица. Од капиталних врста ловне дивљачи, ту је медвјед као заштићена врста. Такође, значајан је број птица, које настањују ово подручје: јаребица, јастреб, сиви соко, вјетрушка, кобац, сврака, врана, креја, гавран, врабац славуј, дјетлић, штиглић, сјеница, ласта, сива и бијела чапља, кос итд. Од гмизаваца можемо наћи следеће: поскок, шарка, смук, бјелоушка.
Поред споменутих врста животиња, ову општину карактеришу и бројне врсте рибе. Наиме, ријеке Лим и Увац обилују бројним рибљим врстама као што су : младица, шкобаљ, клен, кркуша, мрена, липљан, шаран. Најзначајнија риба је младица, по ријеткости заштићена је врста, јер може да достигне тежину и до 40 кг. Поред младице као атрактивне рибе, Лим и Језеро све више имају и видру, која је такође једна од заштићених врста. У последње вријеме на Језеру и Лиму све више се настањују дивље патке, дивље гуске и корморани.