REZULTATI MEĐUNARODNOG PJESNIČKOG KONKURSA „MILOŠ VIDAKOVIĆ“
RUDO 2022
Povodom XXII „Vidakovićevih dana kulture“ u Rudom, Javna ustanova Centar za kulturno – prosvjetnu djelatnost „Prosvjeta“ Rudo i Književni klub „Miloš Vidaković“ Rudo u čast pjesnika Miloša Vidakovića (1891 – 1915) raspisali su deseti međunarodni pjesnički konkurs na kojem je učestvovao 151 pjesnik iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne gore, Makedonije, SAD-a, Australije, Danske i dr. Za najbolja 3 rada predviđene su novčane nagrade u iznosima od 500,00 KM za prvo mjesto, 300,00 KM za drugo i 200,00 KM za treće mjesto.
Žiri u sastavu: Milad Obrenović, književnik – predsjednik žirija, Milorad Mijo Purković, profesor književnosti i pjesnik – član žirija i Radomir Rašo Jagodić, književnik – član žirija, donio je jednoglasnu odluku:
PRVA NAGRADA
BIĆE SA MNOM U VEČNOSTI
Primila me studna tama, ispod svoga hladnog krila,
pojeli su dani sebe, k`o što zore noći jedu,
ni ja tužan ne verujem, da je ona ikad bila,
u naručju ovih ruku, što sad glade kosu sedu.
I pitam se prepun žudnje, da li me je skoro snila?
Često ćutim svu noć budan, u predvorju njenih snova,
kao sražar ispred vrata zastrašujem udvarače,
u stihove zapisujem lepe reči, sričem slova.
U pesmama što joj pišem, staro vreme tiho plače,
pa mi dušu svakog jutra, zaposedne tuga nova.
S njom danjujem polu budan, s njom se budim u osvite,
budnom mi je rana ljuta, u snovima nežna svila.
Gori java poput vatre, a snovi me od zla štite.
Dani su mi pelin gorki, noći krasi kosa mila,
u plavini ranih zora, sve su moje patnje skrite.
Samo u snu ona mi se, nežnim glasom odaziva,
ta čarobna iluzija, kratkim snima nadu nudi,
kad joj u snu šapat čujem, obuzme me sreća živa.
Iz pupoljka cvet se rađa, bleda zora sa njom rudi,
dan što stiže po buđenju, od mene je vešto skriva.
Pred svitanje iskrade se, ostavi me opijena,
na jastuku ne ostavi ni obrise svoje glave,
ja se smešim, još mi lice dodiruje kosa njena.
U omami vidim oči, kad zelene, a kad plave,
a po danu kada šetam, za mnom trepti draga sena.
Dok smrt ćuti ispred vrata, ja šapućem njeno ime,
hteo bih ga upamtiti, duša mi se s nadom gosti.
Rekao mi neki starac, u sumraku svoje zime:
K`o poslednji u svest uđe biće s tobom u večnosti.
Žudne snove, bolnu javu, k`o isposnik tešim time.
Šifra: MILENA
Jovan N. Bundalo – Beograd
Rođen je 1948. god. u Majkić Japri kod Sanskog Mosta. Član je UK Srbije, više puta je nagrađivan i pohvaljivan.
Objavio je je zbirke pesama: „Da ili Ne“, „Ljubav je rat“, „Nasmej se rastanku“, „Nakit tuđe duše“, „zbirka Izgubljene senke“, „Život je glosa“, „Nevidljivi drum“, „Jesenji soneti“, „Dva pjesnika pjesme dvije“ i „Leptirica u ćilibaru“, „Vezmarovo sećanje“. „Raskovnik“ i „Dok puteva bude“, „Moji dani“, „Azbučnik ljubavi naše“, „Molitve pod lipom“.
DRUGA NAGRADA
OPELO LJUBAVI
/Jeleni Trikić-majci hrabrost/
Kao pesnik nekad nad grobnicom plavom,
nad morskim valima, nad pučinom sivom,
ja opelo držim nad usnulom divom,
prekrivenoj cvećem i zelenom travom.
Vladaj, mire grobni, nad tim krhkim svodom,
ja opelo pojem jedne žene duhu,
moj je život bio delo njenih ruku,
ona me je zvala mužem, bratom, rodom.
Kosu mi je njena ruka milovala,
ljubila mi oko, spremna da zaplače,
volela ko majka neodraslo đače,
i život životu bez reči je dala.
Iznad groba zvezde nek tišinu toče,
i neka je hrane ovom večnom tugom,
dok glavinjam ovim začaranim krugom,
i negujem naše ljubavi siroče.
Zato suze lijem pred njezinom senom,
za sve što sam uz nju nekad srećan bio,
na humku sam danas pesmu presadio,
da cveta ko ruža pred ljubavi njenom.
Kao pesnik nekad nad pučinom sivom,
nad morskim valima, nad grobnicom plavom,
ja opelo držim nad ljubavi živom,
prekrivenoj cvećem i zelenom travom.
Šifra: Navigare
LJUTOMIR RUNDIĆ – Loznica
Rođen 01. januara 1959. godine u selu Vrapci kod Sokolca, Republika Srpska /BiH/.
Po profesiji je instruktor navigator- letač i radni vek je proveo u jedinicama RV i PVO.
Do sada je objavio 8 knjige poezije i 3 knjige proze.
Osnivač je i predsednik Kluba pisaca „Vukovo pero“ iz Loznice.
Član je Književnog društva Kosova i Metohije i Udruženja književnika Srbije.
TREĆA NAGRADA
IZAĐI U POLJE MARIJA…
U zatvoren kapak prozora tvog
udara jabukova grana i kaže:
– Izađi u polje Marija, pustim našim krajem
srebri mladina dok umorna šuma mirno spava.
Rascvetalo se badem – drvo
i medunika pod njim, divnim cvetovima.
Biserje rasuto svetluca u krošnji crnog cera,
pod njim na mokroj travi leže
žar – ptice rasuta pera.
Pokupi njeno perje pre nego što
pozdrave jutro sivi vrapci dživdžani,
u nedra sebi brzo žar – pera zlatna pohrani,
pre nego što se probude crnorizci gavrani,
svako je pero želja, a pohlepni su oni
od postanka sveta bili, osmatraju s prozora kule
dolinu i naše šume ne bi li kakve darove sebi prigrabili.
Izađi u polje sada, oslušni – kaplje rosa sa lišća svilena
i lepeti ptičijih krila po mladoj šumi bruje,
u paukovoj mreži pišti pčela upletena,
dok cvrčak kida mrežu pisak se do neba čuje,
mirišu divlje ruže, nestalih leptira duše
oko njih tiho bruje, miriše borova smola i zelena imela…
Izađi u polje, duše cvetova i ptica, gledaj, lebde nad rekom
dok daleka oluja preti svojom potmulom jekom,
maslačci se bude i šapuću sa svicima,
jelenci stražare nad usnulim vilinim konjicima.
Izađi u polje, požuri, pre nego se zvona sa tornja čuje jeka
i nad selom ponoć razlije svoj zvezdani mir,
pre nego što jutro tamu u netrag otera,
pre nego što vetar pokupi čudesna žar-pera,
pre nego što nad nama sastavi crna krila
nebeske modre reke nevidljiv veliki vir.
Šifra: LOVAC U ŽITU
Radovan Sinđelić – Šabac
Rođen 1.11.1994.godine u Sremskoj Mitrovici.
Više puta nagrađivan, a neke od nagrada su ,,Srpsko pero,, Jagodina 2019. godine, „Povelja rudničkih vrela“ 2019.godine, Prva nagrada za pesmu na književnom konkursu,, Stojan Živadinović,, u Sokobanji, Prva nagrada Društva Sveti Sava u Beogradu i mnoge druge.
