Povodom XXI „Vidakovićevih dana kulture“ u Rudom, Javna ustanova Centar za kulturno – prosvjetnu djelatnost „Prosvjeta“ Rudo i Književni klub „Miloš Vidaković“ Rudo u čast pjesnika Miloša Vidakovića (1891 – 1915) raspisali su deveti međunarodni pjesnički konkurs na kojem je učestvovalo 165 pjesnika iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne gore, Makedonije, Kanade, SAD i dr. Žiri u sastavu književnik Zdravka Babić iz Bileće, književnik David Kecman iz Sombora i književnik Radomir Jagodić iz Rudogizabrali su tri najbolje pjesme.
Prva nagrada:
JESEN
Ne mogu ja njima reći koliko volim jesen
Slep je to narod
Grub
Ne ume sa bojama
A jesen bez boja
Može li neko zamisliti jesen bez boja
I dlanove pune lišća
I ono čekanje kiše
Celu jesen bez žute
Bez šarenih kišobrana
Što rastu iz rebara slučajnih prolaznika
Na ulicama kojima si prolazila
I onim do njih
Na kojima te još uvek čekam
Na kojima te još ljubi
Moja duša
Ne mogu ja njima reći koliko volim jesen
I onaj mali svemir ispod kaputa
Kada se skupiš uz mene
A prsti nam se ujedaju
Od sreće
A zagrljaj postane mera svega
Ne mogu ja njima reći koliko volim jesen
I da svaki list je
Samo ljubav
Samo ljubav tvoja
(šifra –Jagode sa razglednica iz Pariza)
Mile Lisica – Banja Luka
Rođen 5.avgusta 1986. godine.
Član je Udruženja književnika Republike Srpske.
Počasni član “Kluba Umjetničkih duša” iz Mrkonjić Grada.
Objavio deset knjiga poezije.
Druga nagrada:
LAMENT
Nisam to ja!
Mene su ubili s predumišljajem,
na Bulevaru Sumraka,
kraj pokislih aleja.
Čuo se odnekud „Hor Jevreja“
iz opere „Nabuko“
kad me je krvnik iz zasede dotuko.
I kao Napoleon u porazu kod Vaterloa
povukla se svetlost bez fanfara, oboa,
u večiti mrak.
Nisam to ja.
Mene su ubili s predumišljajem,
kukavice i mešetari,
klevete tvorci, leutari,
dok si Ti, dobrovoljni zatočenik
kao okovan lokotom igrao „Ruski rulet“
sa sopstvenim životom,
a ja sam te noći, nikad nedošla,
laka ko srna ka tebi pošla
na proroka znak.
Ne! Nisam to ja.
Mene su ubili s predumišljajem
između dve revolucije
bez prava na odbranu, bez kaucije.
samo sam lik išetao iz nekog romana,
moravskih vrbaka, polja konoplje i lana.
Sa kosom zlatnom, mirisom maslačka
gde ti se uplela snaga momačka.
Iz Moravskih virova izronila tankotom
kao Lament nad negdašnjim životom.
Ne! Nisam to ja!
Mene su ubili s’ predumišljajem…
Šifra: MORAVA
Zvezdana Milosavljević – Ćuprija
ČlanicaKnjiževnog kluba “DušanMatić” iz Ćuprije.
Treća nagrada:
IZNAD KRISTALNIH OBLAKA
Ako lepa reč gvozdena vrata otvara,
ovim rečima otvaram tvoje srce.
Iz tajnih odaja čupam pero.
Da, zabolelo je kao ljubavna bol.
Bol naslagana na druge.
Pišem sa sitnim
svetlosnim pauzama.
Lepim rečima ispisujem blizinu.
Mogućnost da te dotaknem
lebdenjem pera.
Šta će se dogoditi
kada susretneš latice ruža?
Iz kakvih dubina izvire,
u kakve pećine uvire,
lepota osuđena na večno širenje?
Tražeći nit svilene ljuske,
slušam glas.
U svom sluhu pronalazim manastir.
Zavlačim se u molitvu.
U suzu, koja predvodi potope.
Dopuštam molitvi
da se rastvori u pustinju.
Dok ne čujem zvuk, urezan u šapat.
Lepe reči otvaraju srce.
Čujem spasonosne zvončiće.
Zrak sunca upleten u hodnike.
Čujem trunčicu vatre.
Nevidljive zapise.
Zvezde koje mirišu,
na mrvice tamjana.
Čujem šumove srca
dok se ljubavne kapi mešaju.
Šifra: „Nevidljivi zapisi“
Jasmina Malešević
JasminaMaleševićjerođena 1962. godine u Beogradu.
Po obrazovanju je doktor veterinarske medicine. Član je Udruženja književnika Srbije. Pesme i kratke priče su joj objavljene u preko sto pedeset zajedničkih knjiga, almanaha, zbornika, književnih časopisa. Dobitnik je nekoliko književih nagrada.Dosada je objavila dve koautorske i šest samostalnih knjiga. Živi i radi u Beogradu.
