Поводом XXI „Видаковићевих дана културе“ у Рудом, Јавна установа Центар за културно – просвјетну дјелатност „Просвјета“ Рудо и Књижевни клуб „Милош Видаковић“ Рудо у част пјесника Милоша Видаковића (1891 – 1915) расписали су девети међународни пјеснички конкурс на којем је учествовало 165 пјесника из Босне и Херцеговине, Србије, Црне горе, Македоније, Канаде, САД и др. Жири у саставу књижевник Здравка Бабић из Билеће, књижевник Давид Кецман из Сомбора и књижевник Радомир Јагодић из Рудогизабрали су три најбоље пјесме.
Прва награда:
ЈЕСЕН
Не могу ја њима рећи колико волим јесен
Слеп је то народ
Груб
Не уме са бојама
А јесен без боја
Може ли неко замислити јесен без боја
И дланове пуне лишћа
И оно чекање кише
Целу јесен без жуте
Без шарених кишобрана
Што расту из ребара случајних пролазника
На улицама којима си пролазила
И оним до њих
На којима те још увек чекам
На којима те још љуби
Моја душа
Не могу ја њима рећи колико волим јесен
И онај мали свемир испод капута
Када се скупиш уз мене
А прсти нам се уједају
Од среће
А загрљај постане мера свега
Не могу ја њима рећи колико волим јесен
И да сваки лист је
Само љубав
Само љубав твоја
(шифра –Јагоде са разгледница из Париза)
Миле Лисица – Бања Лука
Рођен 5.августа 1986. године.
Члан je Удружења књижевника Републике Српске.
Почасни члан “Клуба Умјетничких душа” из Мркоњић Града.
Објавио десет књига поезије.
Друга награда:
ЛАМЕНТ
Нисам то ја!
Мене су убили с предумишљајем,
на Булевару Сумрака,
крај покислих алеја.
Чуо се однекуд „Хор Јевреја“
из опере „Набуко“
кад ме је крвник из заседе дотуко.
И као Наполеон у поразу код Ватерлоа
повукла се светлост без фанфара, обоа,
у вечити мрак.
Нисам то ја.
Мене су убили с предумишљајем,
кукавице и мешетари,
клевете творци, леутари,
док си Ти, добровољни заточеник
као окован локотом играо „Руски рулет“
са сопственим животом,
а ја сам те ноћи, никад недошла,
лака ко срна ка теби пошла
на пророка знак.
Не! Нисам то ја.
Мене су убили с предумишљајем
између две револуције
без права на одбрану, без кауције.
само сам лик ишетао из неког романа,
моравских врбака, поља конопље и лана.
Са косом златном, мирисом маслачка
где ти се уплела снага момачка.
Из Моравских вирова изронила танкотом
као Ламент над негдашњим животом.
Не! Нисам то ја!
Мене су убили с’ предумишљајем…
Шифра: МОРАВА
Звездана Милосављевић – Ћуприја
ЧланицаКњижевног клуба “ДушанМатић” из Ћуприје.
Трећа награда:
ИЗНАД КРИСТАЛНИХ ОБЛАКА
Ако лепа реч гвоздена врата отвара,
овим речима отварам твоје срце.
Из тајних одаја чупам перо.
Да, заболело је као љубавна бол.
Бол наслагана на друге.
Пишем са ситним
светлосним паузама.
Лепим речима исписујем близину.
Могућност да те дотакнем
лебдењем пера.
Шта ће се догодити
када сусретнеш латице ружа?
Из каквих дубина извире,
у какве пећине увире,
лепота осуђена на вечно ширење?
Тражећи нит свилене љуске,
слушам глас.
У свом слуху проналазим манастир.
Завлачим се у молитву.
У сузу, која предводи потопе.
Допуштам молитви
да се раствори у пустињу.
Док не чујем звук, урезан у шапат.
Лепе речи отварају срце.
Чујем спасоносне звончиће.
Зрак сунца уплетен у ходнике.
Чујем трунчицу ватре.
Невидљиве записе.
Звезде које миришу,
на мрвице тамјана.
Чујем шумове срца
док се љубавне капи мешају.
Шифра: „Невидљиви записи“
Јасмина Малешевић
ЈасминаМалешевићјерођена 1962. године у Београду.
По образовању је доктор ветеринарске медицине. Члан је Удружења књижевника Србије. Песме и кратке приче су јој објављене у преко сто педесет заједничких књига, алманаха, зборника, књижевних часописа. Добитник је неколико књижевих награда.Досада је објавила две коауторске и шест самосталних књига. Живи и ради у Београду.
