Поводом XIX „Видаковићевих дана културе“ у Рудом, Јавна установа Центар за културно просвјетну дјелатност „Просвјета“ Рудо и Српско културно просвјетно друштво „Просвјета“ ОО Рудо у част пјесника Милоша Видаковића (1891 – 1915) расписали су Осми међународни пјеснички конкурс на којем је учествовало 189 пјесника из Македоније, Канаде, Мађарске, Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Жири у саставу књижевник – Слободан Ристовић из Ужица, књижевник – Горан Врачар из Источног Сарајева и проф. Драган Папоњак из Рудог изабрали су три најбоље пјесме.
1. МЈЕСТО
Млада Гојковица
Шифра : Где сад да се денем
не смеј им се тако и не зових их, мила моја
разидали су све и са ко зна чијих страна довукли камен
и речи више није, у њиховом вриску нема музике, нема благослова
не инати ми се,
знаш да ћу овако искежен од радости мајчине ципеле да ти обујем
и пустим те, тако мокру и брашњаву, да ходаш по Јововим сновима
како си ми далека, мила моја
са колена свет изгледа другачије и
њихове речи су велике док се сашаптавају, издајице
стотине руку пало ми је по плећима и
подижу ме они што ти у дојке гледају
не храбри ме и не терај,
и куда ћу кад нема куће где ћу јести хлеб,
кад немам куће где ћу заноћити
и сећај се увек, мила моја
колике сам куле палио да би се ти, док гола из реке излазиш, угрејала
Љубиша Красић
Рођен 25. септембра 1972. године у Прокупљу. Писањем и објављивањем се бави од времена студија на Филолошком факултету у Приштини. Поезијом је заступљен у великом броју зборника и часописа. Награђиван за поезију. Објављује и тумачења и приказе књижевних текстова. Члан је и председник Књижевног друштва Раде Драинац из Прокупља, уредник за поезију топличког часописа ТОК. Објавио је малу књигу песама Немир (2001), књиге песама Жеља Луталица (2004) и РастрЧ(Г)ане љубави (2014).
2. МЈЕСТО
ЗАЉУБЉЕНОСТ
Шифра : „Заљубљеност“
срцем
раздрљених груди
идем
ка том дивном
бљеску
ножa у даљини
Драган Поп Драган
Рођен је 1959. године. Живи у Кикинди. Објавио је књиге: Загубљене адресе (поезија), Путу ништа (поезија), Доручак са Фројдом (поезија), Утопија ентропија дагеротипија (поезија), Душа у кутији шибица (хаику), Мачке (хаику, двојезично на српском и енглеском), Кукурику хаику (хаику) и Могло је и горе (кратке приче). Песме су му превођене на:енглески, румунски, мађарски, бугарски и јапански језик.
3. МЈЕСТО
Записи из књиге (не)рођених
Шифра: Гестиманска ружа
Ако сам се родила после тебе,
Исти смо конвој звезда пропустили,
Иста смо јеванђеља читали,
Исте смо песме послушно певали,
Истим су нас бајкама слудели,
Кријући од нас да су живот – басне.
Ако си се родио пре мене,
Нисмо далеко од познања умакли,
У исто смо сунце гледали,
Исте су нам лажи причали,
Истим смо помрачењима зрачени,
Исти су нас ратови болели.
Ако смо се родили сувише близу,
Негде су нам се колевке мимоишле,
Можда је неко имао зле очи,
Па нас је случајно погледао,
Можда смо кропљени подземним водама,
И крштени од невенчаних младенаца.
Ако смо се родили превише далеко,
Онда нам је дистанца урођена,
Нису нас назвали тим именима,
Што су писала на Светој водици,
Неко се играо Свемогућег,
Пререзавши нам као пупчане врпце
Никад додирнуте судбине.
Невена Милосављевић
Рођена 1990. године у Звечану. Дипломирала је на Филозофском факултету у Косовској Митровици на катедри за Српску књижевност и језик. Тренутно похађа мастер студије српске књижевности. Пише поезију, прозу, есеје и као сарадник је присутна у многим књигама, као лектор, рецензент и зредник. Добитник је великог броја награда за поезију, своје песме је објављивала у књижевним часописима и зборницима. Невена је мајка двоје деце.
