Поводом XVIII „Видаковићевих дана културе“ у Рудом, Јавна установа Центар за културно – просвјетну дјелатност „Просвјета“ Рудо и Српско културно – просвјетно друштво „Просвјета“ Рудо у помен пјеснику Милошу Видаковићу расписали су шести међународни пјеснички конкурс на којем је учествовало 307 пјесника из ( Македоније, Мађарске, Аустралије, Канаде, Србије, Црне Горе итд). Жири у саставу проф. Раде Лаловић из Фоче, књижевник Љиљана Браловић из Горњег Милановца и књижевник Зоран Недељковић из Пожеге изабрали су једногласно три најбоље пјесме.
- ПРВО МЈЕСТО
УРАМЉЕНА
Шифра аутора: “Чаршија”
Када бих је голу дремљиву
Урамио јабукама злаћаним сочним
На трави
Потоком умио маслачком засуо
Сунцем љубио дахом сушио
На њу би бумбари и бубамаре
Славуји пчеле и мрави
На њу би хрчак и јеленак
Два три лептира и вилин коњиц
На њу би фруле и бехари
Ветрови громки шумски пожари
На њу би чобани на њу би свици
На њу би друмски разбојници
На њу би сви на јуриш скупа
Као мој поглед влажан и сам
Док она се гипко нехајно просто
Пропиње на врхове прстију
Откида леденицу са стрехе
Зајапурена и румена
Да је нестварна дотакне усном напуклом
Завуче ми је под дземпер у недра
Зацакли оком
Зазвони смехом
И утекне
Владимир Дулановић Токи
Рођен у Новој Вароши 1. октобра 1965.
Живи у родном граду и ради у градској библиотеци.
Објавио две збирке поезије: Претежно љубавне, 2001 и Када све ово једном прође, 2015.
Пише песме и приче.
Глуми и режира у локалном театру.
- ДРУГО МЈЕСТО
ЧЕЖЊА
Шифра аутора: Господе, чији су сватови
Где ли ће ноћас пристати снолађа,
дуње мирисне да л` ћемо бити
и јастук досанак да л` ће нас мити,
док зора ранка данак порађа?
Кревет се празан већ мешкољи,
повечерје свира букински рит,
у ноти ветра му пољупца нит,
још срце само стихом гргољи.
На љуљку ћу сања послушно лећи,
за мирис твог пазуха лахоре молим
покривен само мраком голим,
пред буђење, топла, можеш ли ме досећи?
Или ћу, место стихопера, на длан зов…
Прхнуће пољем птица петокрила
Да нађе ђурђевак где си се умила,
Онда нека уздаси, буду нам кров.
Желимир Ристић
Рођен у Вуковару 1955.године. Поезију пише од раних младалачких дана.
Објавио је четири књиге песама и више зборника радова песника.
Пише текстове за естраду. Члан је неколико савеза књижевника.
Живи и ради у Платичеву.
- ТРЕЋЕ МЈЕСТО
Он ме воли ћирилицом
Шифра аутора: Љубав као молитва
Ко то везе златовезом? Свако слово свој рај тражи,
„О, Анђеле”… Драги пише – ћирилицом чежњу блажи!
Чије руке в’јенац плету, сунчев сјај на длану носе?
„Најљепша си на свијету!”Милује ми златне косе.
Свака ријеч уздах плоди, мјесечари у свом сјају.
Романтични развигори к’о драгуљи свјетлуцају.
Ко шапуће тако њежно? „Да те волим рећ’у свима,
златним љубљем – златовезом, љубићу те док нас има!”
Чије зјене тако чедне моје мисли проналазе?
То мог драгог очи чарне цјелују ме у образе!
К’о љубавне баца чини, сонет кити златним сјајем,
свјетлост краде мјесечини, ћирилицу кити мајем?!
Драги срце отворио, од извора па до ушћа.
Крвљу својoм, загријаном – писмо стигло до сванућа.
Записао златовезом.Свако слово свој рај тражи,
„Чежњо моја!”… Драги пише -ћирилицом душу блажи.
Здравка Бабић
Рођена 09.12.1968. године у Билећи. Пише поезију, рецензије, приказе књига. Заступљена је у зборницима, часописима за књижевност и културу. Објавила је неколико књига поезије:
Разгледнице из Билеће (2014), Мјесец је вајао жену (2015),
Друго издање Мјесец је вајао жену( 2016)
Он ме воли цирилицом (2017).
Од недавно сарадник СПКД ПРОСВЈЕТА – БИЛЕЋА и сарадник часописа „НОВА ЗОРА“.
У припреми књига духовне поезије.
