Доказ да народна окупљања и вашари нису у потпуности замрла, дали су нам наши суграђани. У порти храма Свете Петке на Бијелом Брду, окупили смо се, на друге Тројице, како би се помолили, понеку ријеч прозборили и на крају се и провеселили.
На тај начин смо показали како би требало да прослављамо овако векике празнике. То смо успјели захваљујући народу који је присуствовао и нашим фолклорцима и етно групи који су својим играма и прелијепим гласовима уљепшали овај дан.
На самом почетку имали смо по први пут прилику погледати наше најмлађе чланове КУД-а, који су тек кренули стазама фолклора, а који ће, вјерујемо, бити много добри играчи. Гледајући њих, сви смо се вјероватно бар на трен вратили у неке прошле дане, одавно потиснуте у заборав. Овим и овима сличним догађајима успјећемо да сачувамо језик, вјеру, културу и обичаје. Једино на тај начин успјећемо да сачувамо и себе саме, наш народ. То су нам показале и Милица и Ђурђица, пјесмом „Уснила је дубок санак“.
Захваљујући онима који чувају прошлост од заборава, схватамо да су Срби народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Али ако будемо везани за наше празнике, као што су и сами обичаји везани, успјећемо бар већину да сачувамо. Управо због тога смо са нашег подмлатка прешли и на наше старе, да покажемо како је то некад заиста бивало. Из повика, запјевали су и Сретен и Јеремије Арсић и овогодишње Духове, Тројице, Тројичиндан или Педесетницу поставили на трон некадашњих вашара и вашарских обичаја. За крај, наша мало старија фолклорна секција је одиграла “ Игре из Шумадије“ послије чега је услиједило и заједничко коло. Дружење је настављено до касно у ноћ.
Ранко Виларет
