У суботу 07. априла, у 19 часова у малој сали Дома културе одржаће се промоција књиге „Разлиставање“ ауторке Јоване Остојић.
Књига је објављена уз подршку Народна библиотека „Просвјета“, која на овај начин пружа подршку младим и даровитим ствараоцима.
„Разлиставање“ представља првенац Јоване Остојић. Књига поезије и прозе. Према ријечима ауторке, ова књига садржи поезију и прозу настаjaлу у временском периоду 2010 – 2018. године, од којих су прозни текстови Писмо мајци и Кад су се дјеца играла рата, већ имали и своје драмске обраде и сценске приказе.
Подсјећамо да је Јована Остојић за причу Кад су се дјеца играла рата 2015. године добила прву награду на литерарном конкурсу Београдског центра за људска права на тему „Етничка (не)трпељивост.“
Оно што посебно привлачи пажњу у овој књизи је жеља аутора да нас на један необичан начин уведе у свој испреплетани, имагинарни, али и стварни свијет – времена прошлог и садашњег, да нас подсјети и опомене, да нас проведе својим свијетом маште и магије, корачајући на прстима између јаве и сна – да добро види, а зло да не чује.
Њена поезија је мисаона: дубока, слојевита и увијек испуњена порукама које живот значе у времену када га све мање има. Њена поезија нас из стиха у стих обара и диже, носећи нас таласима њених немира, који извиру из разиграног водоскока шареноликих мисли, које се просто разлиставају пред читаоцем.
И то није све, јер Јована Остојић, у потрази за истином, не таји и не заборавља да истакне да су јој у писању Разлиставања помогле четири особе из неког тамо и времена и простора, које она представља као ауторе своје поезије и прозе, којом пролазе и језде Келти и Илири, римске легије и словенске виле и вилењаци, богумили и турске харачлије и онај силни Карамустафа-паша и убога сиротиња раја и патријарх Чарнојевић, као предводник изгнаних, и аустроугарски шуцкори и српске комите и рат и смрт и слобода и жеља за животом. Њена поезија одише мистиком неких далеких времена судбински повезаних са животним причама „аутора“ Разлиставања. Приказ њихових биографија, ипак нам не открива све тајнеJованиног разлиставања, већ додатно интригира читаоца, наводећи га да ову књигу прочита у једном даху.
Остаје да читаоцима и времену које долази оставимо на увид и оцјену рукописа ове прве књиге Јоване Остојић.
Уредник
„Гореспоменуто трагање за одговорима које резултира сталним урањањем у прошлост јесте трагање за лијеком који ће залијечити ране. Отуд се болница приказује као locus amoenus. То је истовремено и трагање за ријечју која ће попут сунца у пјесми Човјек пјева послије рата испунити три рупе на зиду куће које су настале од удара граната. Човјекова потреба да пјева није ништа друго до потреба да се пронађе лијек.“
„Потрага за лијеком“, проф. Дарко Топаловић
Преузето са сајта библиотеке
