Рудо прати много занимљивих легенди попут оне да има ријеку најкраћег тока, да је први град који се у овој земљи градио урбанистички, али и животних недаћа његовог становништва. У малом градићу на крајњем истоку Босне и Херцеговине, становништво углавном живи од свог рада, од пољопривреде и сточарства. Фабрика и фирми немају, па су углавном препуштени сами себи и милости природе.
Са хиљадама других судбину дијели и Сања Мршевић, мајка аутистичног дјечака која је до сигурније егзистенције одлучила доћи узгојем малина. Сања је успјела засадити мањи малињак, али обзиром на стање на тржишту, откупну цијену и временске услове који у посљедње вријеме не иду у корист малим малинарима, то није било довољно за живот и издржавање породице. И није Сањина несрећа била само у недостатку средстава за живот, већ је проживјела и праву породичну драму када су прије двије године њеном сину, због блажег облика аутизма, онемогућили похађање средње школе. Славко, аутистчни дјечак из Рудог, из школе која му је представљала највећу радост и једини начин укључивања у друшво, избачен је иако је, како родитељи тврде, имао љекарско увјерење које гарантује могућност похађања наставе.
Када је остао без образовања Славко се поново нашао у изолацији, но његова мајка није одустајала. Уљученост у свакодневницу и осјећај корисности враћала му је кроз његов ангажман у производњи малина. Но, осим среће за Славка, Сања је кроз узгој малина себи и породици требала осигурати егзистенцију. Жељела је радити и зарадити, али није могла сама. Као незапослена мајка двоје дјеце није имала новца за проширење бизниса које би значило и бољи живот за њена два сина.
Подршку су јој пружили УСАИД-ов Фонд за подршку у развоју бизниса маргинализираних жена и Општина Рудо. Од новца који је добила Сања је засадила још један малињак и сада се нада да ће моћи произвести седам или осам тона малина. Ако је послуже временски услови и откупна цијена буде добра, Сања се нада и лагоднијем животу. Од овог новца купили су и машине за обраду земље, па ће рад у малињаку бити лакши, али и финансијски много исплативији. Овај новац није само значио бољи живот за Сању, већ и за неколико младих које ангажује за вријеме бербе и пружа им прилику да зараде, јер у Рудом и немају много могућности за запошљавање.
Овај новац значио је и враћање наде Славку, аутистичном дјечаку с почетка приче, који са мајком ради у малињаку. Славко помаже и у подвезивању садница, али и берби плодова, јер Славко то може. Нема физичких недостатака, пун је снаге и живота и рад у малињаку за њега је један вид терапије истиче Сања. Подршке не недостаје ни од другог сина. И он помаже и вриједно ради. Малињак на обали Лима за ову породицу више није само извор зараде, већ и простор среће.
„Нада коју нам пружа овај малињак једна је од ријетких свијетлих тачака које имамо у овој борби. Значи и мени и мојој породици, али понајвише Славку. Ако још и наша борба успије и Славко се врати у школу и ми ћемо бити сретна породица.“ – истиче Сања.Сваког дана на великом одмору Славко Мршевић још увијек одлази до Средњошколског центра Рудо како би видио своје пријатеље из разреда и дружио се с њима. Његова борба за повратак у школу се наставља, а осјећај укључености и корисности до окончања битке, Сања ће му и даље пружати кроз рад у малињаку.
Сања је једна од стотину жена којој су УСАИД-ов Програм подршке маргинализираним групама и девет локалних управа омогућили да покрену и развијају властити бизнис. Бизнис који им првенствено осигурава егзистенцију, самосталност, али и враћа вјеру у боље сутра.
Преузето са сајта: http://www.ppmg.ba
