Поводом славе храма у Вагану-Крушчању, у присуству око 170–ак вјерника из околних села, прослављена је храмовна слава цркве-брвнаре, Благовјести Пресвете Богородице.
Овај храм је по својој историји специфичан.
Након пада града Добруна (Крушева), дио монаха из тадашњег Манастира Светих Благовјести расуо се по просторима планинског вијенца Орлине.
Један дио њих (помињу се у љетопису као Десет Стараца) повукао се у скит познат под именом Црквине. Након извјесног времена скит је изгорио, а преостали монаси су се спустили у мјесто Крушчање, данашњи Ваган. Ту су 1672. године изградили брвнару цркву и пар брвнара кућица, гдје су наставили свој монашки живот.
Од тада овај духовни бастион био је једино мјесто гдје су се хришћани у вријеме прогона од Турака и безбожника у тајности крштавали, вјенчавали, причешћивали. Пар пута су неки, назовимо их људи, покушали да је сруше и спале али Богородица је сачувала како овај храм тако и околни вјерујући народ.
Забиљежен је покушај измјештања ове цркве брвнаре на другу локацију, али један мјештанин, Владимир Милановић, спријечио је то пријетњом да „ако неко смије, нека покуша даску скинути – ја ћу му и Бог судити“. Чувен као снажен човјек својом вјером и ауторитетом сачувао је ову светињу.
У овом храму чувана је након пожара у Манастиру Прибојска Бања и Чајничка Красница, одакле је и пренијета у чајничку цркву.
Сви поменути детаљи из историје овог краја били су повод за велики молитвени сабор.
Иако је доста лош и дуг пут до храма изскивао додатни напор, то није престављало препреку вјерујућем народу да прослави као и увијек овај велики празник.
За домаћине славе прихватили су се Ђорђе и Невенка Милановић, који важе за дивне хришћане и племените људе.
Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Милосав Видаковић, уз саслужење архимандрита Јована Гардовића и јерођакона Гаврила Ђурића.
У својој беседи отац Милосав, познавалац историје и прилика овога краја, који је и сам некад службовао на овој парохији, честитајући славу и празник поручио је „Ви, народ овога краја – источне Босне – заслужили сте да имате овакве светиње: Добрун, манастире Добрунска Ријека, Вардиште, Ваган, јер сте ви, а поготово ваши очеви и дједови, у свим тешким временима очували вјеру православну.“ Он је говорећи о празнику позвао да се угледамо на Пресвету Богородицу и на Њено смирење. „Њена побожност и смирење показују каква је била њена душа и њен живот који је одисао светињом. Данас имамо присуство велике гордости код људи, која је почетак сваког гријеха. Скоро у свакој заједници да се примијетити раздор и неслога. Зато нас данашњи празник и позива и поучава да се угледамо на Дјеву Марију и изграђујемо смирење и мир, како у својој души тако и у заједницама којим припадамо“, додао је на крају бесједе отац Милосав.
Након литије славски обред обављен је испред храма, а после тога уприличена је трпеза љубави.
