Pismo Stevana Gagića razbudilo je usnuli gradić, sveštenstvo, lokalnu vlast i građane. Odazvala se i grupa Užičana. Sve je spremno za gradnju, samo se čeka lepše vreme
Više od četiri veka, u Rudom niko nije ni pokušao da obnovi crkvu na Crkvinama u Sokolovićima, koju je istovremeno kad i džamiju, sagradio Mehmed-paša Sokolović (Bajo Nenadić). Sada će to uraditi penzionisani sveštenik Stevan Gagić iz Dalasa.
Mehmed je crkvu sagradio za majku, koja za razliku od oca nije htela da se preseli u Istanbul. U međuvremenu, za razliku od crkve, džamija u Sokolovićima je pet puta obnavljana.
Pismo prote iz Dalasa stiglo je u Rudo preko Valjeva posredstvom Nevenke Vasić, bližeg srodnika Gagića i razbudilo je usnuli gradić, sveštenstvo, lokalnu vlast i građane. Odazvala se i grupa Užičana. Sve je spremno za gradnju, samo se čeka lepše vreme.
„Odmah smo reagovali i mi iz crkvenog odbora, ali i lokalna vlast. Podržali smo ideju i preuzeli obavezu oko uređenja infrastrukture. Uključio se i vlasnik zemljišta u Crkvinama Slobo Rađen i besplatno ponudio zemlje koliko bude trebalo za realizaciju ovog projekta. Posetio nas je i arhitekta iz Valjeva i u svemu se saglasio sa ovdašnjim načelnikom Ratom Rajakom, arhitektom po struci. Sve je precizirano, a blagoslov je dao i mitropolit dabrobosanski Nikolaj, pa početkom proleća počinjemo izgradnju crkve po želji prote Stevana iz Dalasa, koji je nekada službovao na Palama, a Jugoslaviji rekao zbogom pri kraju Drugog svetskog rata“, kaže Gojko Topalović, ovdašnji predsednik crkvene opštine i odbornik u lokalnom parlamentu.
Nema sumnje da će sve ovo obradovati i Slobodana Radovića iz Užica, koji je tvrdio da njegova i porodica Đorđević iz Užica, takođe potiču od Nenadića sa Ravanaca, odnosno od sinova Rada i Đorđa, od oca Stevana Nenadića, koji se sa Ravanaca doselio u Tatince kod Užica.
„Javili su se pismom i s dobrim namerama, nama u crkveni odbor i Užičani Đorđije Knežević, nekadašnji direktor valjaonice bakra u Sevojnu i njegov prijatelj Jovan Rađen. Spremni su da pripomognu oko izgradnje crkve majci patrijarha i vezira“, kaže Topalović.
Staro Rudo sravnjeno
Da li sa proleća ili leta, početkom 16. veka u selu Sokolovići kod Rudog, u isto vreme su se, o trošku Mehmed-paše Sokolovića gradila dva verska objekta – džamija i crkva. Na brežuljku Crkvine, naspram džamije, Bajo je sagradio crvu svojoj majci. Odmah potom je i Kara Mustafa, brat od strica Mehmed-paše krenuo u izgradnju Rudog, a završio posao oko 1550. godine. To Rudo je reka Lim sa zemljom sravnila 1896. godine, kada je i Drina tekla preko bedema Ćuprije na Drini u Višegradu. Sadašnje Rudo je za razliku od Starog Rudog, uređeno na desnoj obali, blizu Sokolovića, a po projektu Austrougarske.
Preuzeto iz „Kurira“
