Писмо Стевана Гагића разбудило је уснули градић, свештенство, локалну власт и грађане. Одазвала се и група Ужичана. Све је спремно за градњу, само се чека лепше време
Више од четири века, у Рудом нико није ни покушао да обнови цркву на Црквинама у Соколовићима, коју је истовремено кад и џамију, саградио Мехмед-паша Соколовић (Бајо Ненадић). Сада ће то урадити пензионисани свештеник Стеван Гагић из Даласа.
Мехмед је цркву саградио за мајку, која за разлику од оца није хтела да се пресели у Истанбул. У међувремену, за разлику од цркве, џамија у Соколовићима је пет пута обнављана.
Писмо проте из Даласа стигло је у Рудо преко Ваљева посредством Невенке Васић, ближег сродника Гагића и разбудило је уснули градић, свештенство, локалну власт и грађане. Одазвала се и група Ужичана. Све је спремно за градњу, само се чека лепше време.
„Одмах смо реаговали и ми из црквеног одбора, али и локална власт. Подржали смо идеју и преузели обавезу око уређења инфраструктуре. Укључио се и власник земљишта у Црквинама Слобо Рађен и бесплатно понудио земље колико буде требало за реализацију овог пројекта. Посетио нас је и архитекта из Ваљева и у свему се сагласио са овдашњим начелником Ратом Рајаком, архитектом по струци. Све је прецизирано, а благослов је дао и митрополит дабробосански Николај, па почетком пролећа почињемо изградњу цркве по жељи проте Стевана из Даласа, који је некада службовао на Палама, а Југославији рекао збогом при крају Другог светског рата“, каже Гојко Топаловић, овдашњи председник црквене општине и одборник у локалном парламенту.
Нема сумње да ће све ово обрадовати и Слободана Радовића из Ужица, који је тврдио да његова и породица Ђорђевић из Ужица, такође потичу од Ненадића са Раванаца, односно од синова Рада и Ђорђа, од оца Стевана Ненадића, који се са Раванаца доселио у Татинце код Ужица.
„Јавили су се писмом и с добрим намерама, нама у црквени одбор и Ужичани Ђорђије Кнежевић, некадашњи директор ваљаонице бакра у Севојну и његов пријатељ Јован Рађен. Спремни су да припомогну око изградње цркве мајци патријарха и везира“, каже Топаловић.
Старо Рудо сравњено
Да ли са пролећа или лета, почетком 16. века у селу Соколовићи код Рудог, у исто време су се, о трошку Мехмед-паше Соколовића градила два верска објекта – џамија и црква. На брежуљку Црквине, наспрам џамије, Бајо је саградио црву својој мајци. Одмах потом је и Кара Мустафа, брат од стрица Мехмед-паше кренуо у изградњу Рудог, а завршио посао око 1550. године. То Рудо је река Лим са земљом сравнила 1896. године, када је и Дрина текла преко бедема Ћуприје на Дрини у Вишеграду. Садашње Рудо је за разлику од Старог Рудог, уређено на десној обали, близу Соколовића, а по пројекту Аустроугарске.
Преузето из „Курира“
