ПАРОХИЈА У РУДОМ
Садашња парохија руђанска територијално је припадала двема епархијама. Низводно, са леве стране реке Лима, Захумско-Херцеговачкој, а са десне стране Дабробосанској, као друга вишеградска. Тако је било до 1896. године, када је стара касаба Рудо нестала под таласима набујалог Лима. Аустроугарска Земаљска влада је одлучила да се на брежуљцима са десне стране Лима подигне нова варош Рудо. Ради бржег развоја, Рудо је изузето од чајничког среза и припојено вишеградском срезу. Тада је формирана руђанска парохија од села са леве стране Лима, од старе руђанске и села са десне стране, друге вишеградске парохије. Практично, руђанској парохији су припадала сва села испод Тмора до Зубањског брда, Сетихова, Бишевића, Крушевице, Биљега, Раваница, села испод Варде до Горњих Цикота са варошицом Рудо. Овако је остало до 1934. године када је извршена арондација парохија у руђанском крају. Села Будимлија и Бијело Брдо, одузета су од добрунске парохије и припојена Штрпцима, а села: Борановићи, Миоче, Устибар, Саставци (босански део), одузети су од штрбачке парохије и припојени руђанској. После ове арондације није ништа мењано до 1993. године када су формиране прва и друга руђанска парохија. Подела је извршена правцем Обле Главе – стари резервоар за воду – црква – дом културе у центру – источно улицом до војних зграда – десно правцем преко Лима према Градини. Део града и села источно од ове линије припадају првој, а део града и села са десне стране низводно од Лима припадају другој руђанској парохији, с тим што села Бјелуговина и Равне Њиве иза Волујевице, ради теренске уједначености, припадају првој парохији.
Прва црква Св. пророка Илије подигнута је 1886. године у старом Рудом, поред Лима, код моста. Црква је била од дрвета и скромних димензија. Осветио је Захумско-Херцеговачки митрополит Игњатије 20. јула 1886. године. Следеће 1887. године цар Фрањо Јосиф, даровао је цркви богослужбене књиге. Цркву је поткопала вода изливањем реке Лима 28. октобра 1896. године. Накривљена, служила је још осам година. Демонтирана је 1904. године и пренета у порту, више данашње цркве. Порушена је пред Други светски рат као дотрајала.
Нова црква у Рудом Св. ап. Петра и Павла грађена је од 1908. до 1912. године. Зидарске радове извели су мајстори Далматинци, рам иконостаса је урадио Добро Стикић из Штрбаца а иконе су рађене у иконописачкој радионици „Ивковић” у Новом Саду. Имала је два звона, мало са старе цркве и веће купљено за освећење. Парохијски дом подигнут је трошком аустроугарске владе. Осветио је митрополит Евгеније (Летица) на Петровдан 1912. године.
За време Првог светског рата аустроугарски војници су однели велико звоно а мало је сачувано захваљујући Катици Гардовић, супрузи председника црквене општине Вуколе Гардовића, која је била римокатоликиња. Захваљујући свештенику Славку Поповићу купљено је 1935. године велико и средње звоно у ливници „Пантелић” у Земуну. Осветио их је митрополит Петар (Зимоњић). Године 1936. у истој радионици купљен је сатни механизам који и дан-данас функционише.
Осамдесетих година двадесетог века црква је споља и изнутра реновирана. У храму су урађене столице поред зидова, горионик за паљење свећа, певнице, Христова гробница, пулт за продају свећа, тетрапод. Све је ово урађено у дуборезу у дуборезачкој радионици у Крагујевцу а столове је израдио Славенко Микавица из Бијелог Брда. Порта је ограђена са три стране железном оградом а целокупно црквено земљиште бетонским стубовима и бодљикавом жицом.
Црквена општина користи парохијски дом саграђен 1905. године трошком аустроугарске владе.
Филијална црква Св. Макарија на Паштан Брду је грађена од 1973. до 1975. године. Налази се на превоју пута Рудо-Паштан Брдо-Вишеград. Звоно за цркву је приложио Светозар Тодоровић из Мрсова, општина Рудо. Реновирана је 1999. године. Поред цркве саграђена је и кућа за потребе цркве и верника.
Након реновирања цркве у Рудом, стари иконостас и владичанска столица је пренјета у ову цркву, а извршена је и санација олтара.
Поводом стогодишњице постојања Рудог патријарх Павле је на Петровдан 1997. године служио Свету Литургију у цркви у Рудом уз саслужење митрополита Дабробосанског Николаја и епископа Далматинског Лонгина.
Поводом стогодишњице постојања Рудог, патријарх Павле је на Петровдан 1997. године служио Свету Литургију у цркви у Рудом уз саслужење митрополита дабробосанског Николаја и епископа далматинског Лонгина.
Поводом обиљежавања 100 година од изградње цркве, извршена је детаљна обнова самог храма, па су том приликом измјењени прозори, санирано поткровље, цијела унутрашњост цркве фрескосликана, урађен нови иконостас са новим иконама, реновирана галерија са стубовима, урађен нови владичански трон, набављење нове стазе, изграђен посебни објекат за горионик и продају свијећа, итд.
Друга филијална црква је изграђена у селу Миоче, удаљена 10 километара од Рудог.Изграђена је за само двије године, тј. од 2008. до 2009. године, када је и освећена. Посвећена је Св. Николају (Велимировићу).
Свештеници који су службовали на парохији руђанској: Михајло Ранковић, парох при старој цркви до 1897; Светозар Поповић 1897-1909; Данило Шиљак 1909-1917; Ђорђе Стајић 1917-1922; Петар Ђуровић 1923-1927; Славко Поповић 1927-1946; Милан Богичевић 1946-1947; Душан Веселиновић 1947-1949; Драгољуб Савић 1950-1951; Владо Лазаревић 1951-1952; Миле Попадић 1953-1955; Добро Поповић 1955-1958; Обрад Тасић 1958-1965; Славко Поповић 1965-1978; Саво Брадоњић 1978-1993. Године 1993. руђанска парохија је подељена на прву и другу. Парох прве парохије је био прото јереј Саво Брадоњић, а парох друге прото – намјесник ставр. Новица Јањић.
Данас су на првој парохији прото јереј Горан Терзић, а на другој јереј Василије Цвијетковић.
И С Л А М С К Е Б О Г О М О Љ Е
На подручју општине Рудо се налази 9 исламских богомоља у мјестима: Стргачина, Стрмица, Омачина, Гривин, Равно Сетихово, Соколовићи, Рудо, Миоче и Међурјечеје.
Историјски најзначајнија џамија је у селу Соколовићи недалеко од Рудог, која води поријекло из периода лозе Мехмед-паше Соколовића. По предању, подигао је Везир у знак захвалности свом оцу који је примио ислам.
Џамија у Рудом је подигнута одмах након поводња 1897. године и једна је од најстаријих грађевинскиг објеката у насељу Рудо.
ПАРОХИЈА У БИЈЕЛОМ БРДУ
Парохија бјелобрдска има цркву брвнару посвећену Преподобној мати Параскеви саграђену 1935. године. Други храм се градиo од 1992. године и посвећен је истој светитељки. Освећен је 5. октобра 2004.
Парохију бјелобрдску су опслуживали свештеници добрунски или штрбачки. Позната су имена следећих свештеника: Будимир Соколовић; Перо Ђуровић; Добрисав Поповић до 1978; Обрад Тасић 1978-1985; Васо Старовлах 1985-1987 и јереј Живко Васић 1987. И данас је он на парохији.
ПАРОХИЈА У ШТРПЦИМА
Парохија штрбачка има две цркве. Стара црква брвнара у Анџићима посвећена Св. пророку Илији саграђена је између 1875. и 1878. године у време протојереја Захарија Поповића. Нова црква у Штрпцима посвећена Рођењу Пресвете Богородице саграђена је 1908. године за време протојереја Косте Поповића. Недалеко од нове цркве подигнута је спомен-костурница палим борцима Првог светског рата.
После Косте Поповића на штрбачкој парохији су службовали: Добрисав Поповић, Обрад Тасић и Васо Старовлах. Данас је штрбачка парохија подељена на прву и другу парохију. У Штрпцима је парох Жарко Савић који са народом села Мокронози подиже цркву у том селу. Црква у Штрпцима је 2008. године обиљежила 100 година од настанка.