РЕЗУЛТАТИ ПЈЕСНИЧКОГ КОНКУРСА „МИЛОШ ВИДАКОВИЋ“ РУДО 2024
Поводом XXIV „Видаковићевих дана културе“ у Рудом, Јавна установа Центар за културно – просвјетну дјелатност „Просвјета“ Рудо и Књижевни клуб „Милош Видаковић“ Рудо у част пјесника Милоша Видаковића (1891 – 1915) расписали су тринаести међународни пјеснички конкурс на којем је учествовао 133 пјесника из Босне и Херцеговине, Србије, Црне горе, Македоније, Канаде, Аустралије и др. За најбоља 3 рада предвиђене су новчане награде у износима од 500,00 КМ за прво мјесто, 300,00 КМ за друго и 200,00 КМ за треће мјесто.
Жири у саставу: Мирко Вуковић, књижевник – предсједник жирија, Ранко Павловић, књижевник – члан жирија и Зоран костић, књижевник – члан жирија, донио је једногласну одлуку:
ПРВО МЈЕСТО
ПРВА ПАПЕР ЊЕНА
Пиштала је као ласица
Којој се грло смолом облепило
Па златна гар није могла
Небу ни понору
Трзала се попут кончића
У воску свеће
Горећи са оба краја
Кићанка вриска
На бичаји светлице
И ведло ровцу у гробу
Бивше будућности
Била је подина свиленог бршљана
Под мојом свечаном униформом
Савишеној од успомена
На прву папер њену
Од које сам исковао сабљу
И у канију прсију зарио
И ево јутрос
Под бридом њеним
Пишти ласица
Мокра
Као да је од риба извајана
Да ми није њених уста
Помислио бих
Да ме окивају
Оним синџиром
Којим су водили Вујадина
И оба му сина
Шифра: ОД РИБА ИЗВАЈАНА
СЛОБОДАН РИСТОВИЋ
Рођен је у Чајетини 1952. године, а одрастао у Радљеву код Уба. Основну школу завршио у Радљеву а дошколовао у Ужицу. Објавио је тридесетак књига поезије и прозе. Добио неколико награде. Преведене су му неколике песме на стране језике. Поезија му се обрађује на неколико факултета Члан је УКС и Републике Српске. Има шесторо деце. Живи у Рогатици.
ДРУГО МЈЕСТО
МАХАЛУША
знао сам је површно из града
преко старије сестре која се,
прилично лепа и школована,
увек носила дамски.
ова, пак, млађа, беше
посве другачија.
радила је у трговини
облачила се апа-драпа
и брбљала без престанка.
срце ми је сломила
једног врелог летњег дан
кад је у ауту мале кубикаже
застала на семафору
поред кафане у којој сам
мешао шећер у шољици еспреса
и тупо гледао вани, ка улици.
та млађа сестра и махалуша,
с косом везаном у пунђу
и у црној хаљини на бретеле,
музику са радија је пратила
тапкајући прстима леве руке
по волану, док је оном десном
велику црвену јабуку приносила
до великих црвених усана
и гризла је сочно.
Шифра: МУРТЕНИЦА
Срећко Гујаничић
Срећко Гујаничић је рођен у Новој Вароши 1978. године. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Предаје логику и филозофију у Новој Вароши и Прибоју. Објавио је два романа: „Десет позитивних птица“ (2015) и „Како сам убио наркодилера“ (2021), као и збирку песама „Сећање на империју“ (2017).
ТРЕЋЕ МЈЕСТО
СВУ ТЕ ИСКУПЉУЈЕМ
Лијепа ли је љубав твоја
Боља је од вина љубав твоja
ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА 4, 10
Дах твој– тамјаника
Цветна, размирисана питко
С усана сусталих после
Целивног бдења свеноћног!
Прозирним гутљајима
Исказујем сву те у освит!
Росице твојих слузокожа –
Ружица слатка су, прскава:
Орошен жар сам у пресеку
Надсна, сунчанице и вртоглавице!
Сунчаним гутљајима
Сву те у подне искапљујем!
Кукова твојих прокупац
Пламсаво слива ми се
Низ образе, грло – у аорте!
Безболно буктим, све жеднији!
Пурпурним гутљајима
Искапљујем сву те у сутон!
Вранац твог утробног врата –
Нектарски липтај! Млазице –
С напрслих смокава, надсмртног
Слада! Сласт лије одасвуд!
Мастилским гутљајима
Сву те у поноћ искапљујем!
Шифра: „Мед медени“
Александар М. Арсенијевић
Живи у Београду. Књижевник и преводилац. Аутор је осам књига, добитник преко тридесет награда за поезију, приче и приповјетке. Заступљен у више антологија, као и у многобројним зборницима савремене српске поезије и прозе. Поезију, прозу и есеје објављује у периодици, зборницима, на порталима за књижевност. Радови су му превођени на руски, француски и енглески језик. Члан је Удружења књижевника Србије.
