Povodom XXIII „Vidakovićevih dana kulture“ u Rudom, Javna ustanova Centar za kulturno – prosvjetnu djelatnost „Prosvjeta“ Rudo i Književni klub „Miloš Vidaković“ Rudo u čast pjesnika Miloša Vidakovića (1891 – 1915) raspisali su dvanaesti međunarodni pjesnički konkurs na kojem je učestvovao 161 pjesnik iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne gore, Makedonije, Australije i dr. Za najbolja 3 rada predviđene su novčane nagrade u iznosima od 500,00 KM za prvo mjesto, 300,00 KM za drugo i 200,00 KM za treće mjesto.
Žiri u sastavu: Rade Lalović, književnik – predsjednik žirija, Vladimir Pantović, književnik – član žirija i Dragan Paponjak, profesor srpskog jezika i književnik – član žirija, donio je jednoglasnu odluku:
PRVO MJESTO
NAPLETISANKA
Lazi Kostiću
Što nekad reče, snivo si snove, al` u snu ne bi života sled,
Bivo si tamo gde porok zove sve grešne duše na propoved,
Tražio sebi radosti nove, još jedan osmeh, još jedan gled,
Moleć` se za se u kajnom ruhu Ocu i Sinu i Svetom Duhu.
Ko zna zbog čega nebeske sile baciše tebe na buran tok,
Tamo gde njene stope su bile i korak laki, košute skok,
Gde lebdeo si od sreće čile dok ti je tekla kroz krvotok,
Moleć` se za vas u kajnom ruhu Ocu i Sinu i Svetom Duhu.
Mešao ti si maštu sa javom i nju dozivo na snova čun,
Rumenu bulku na polju ravnom, kojoj u oku čežnje je trun,
Jedinu zvezdu pod neboplavom, kraj koje blistaš ko mesec pun,
Moleć` se za vas u kajnom ruhu Ocu i Sinu i Svetom Duhu.
Do sedmog neba dosezao si, nad samim sobom gubeći vlast,
Išo u susret sili što nosi da vidiš osmeh da čuješ glas,
A onda sebe zapitao si da li to gubim obraz i čast.
Moleć` se za se u kajnom ruhu Ocu i Sinu i Svetom Duhu.
Razum ti želji održo slovo pa ti od srca stvorio kam
I dramu novu od bajke kovo, u kojoj nema sreće ni gram,
Uz srcokrike nek bude ovo što treba biti, dalje ću sam,
Moleć` se za se u kajnom ruhu Ocu i Sinu i SvetomDuhu.
Pokajno primi na leđa svoja grešnika breme teško ko tuč,
Obrisa pesme veselih boja, slasti života preturi vrč,
Molitve posla, nema im broja, samo još malo da svetli luč,
Moleć` se za nju u crnom ruhu Ocu i Sinu i Svetom Duhu
Da pesmi večne trasiraš pute Santa Maria dela salute.
Šifra: Noćobdija sa Morave
Živko Madžarević ( Gojna Gora, Gornji Milanovac, rođen 1952. godine) – inženjer mašinstva, piše aforizme, parodije i poeziju. Objavljivao u Ošišanom ježu, Ježevom humoru, Fabričkim novinama (list Fabrike reznog alata u Čačku) i reviji za narodnu muziku Sabor (pesme). Zastupljen u leksikonu Ko je ko u našem humoru, satiri i karikaturi (priredio Milovan Vržina, Ošišani jež, 1998),
Kao pesnik počeo se oglašavati 2023. godine. Priznanja: Pohvala u kategoriji Slobodna tema na konkursu Književnog kluba „Živadin Stevanović” iz Knića, Treća nagrada u kategoriji Rodoljubiva poezija na konkursu „Olovko ne ćuti” u Barajevu, Prva nagrada za sonet na konkursu Centra za kulturu „Vojislav Ilić Mlađi” Žabari.
DRUGO MJESTO
VANZEMALJKA
Kada ona prošeta po Knezu
na vremenu nabora se falta,
ribe Savom tračeve razvezu,
Dunav odmah u treću ušalta.
Pobednikov golub drsko blene,
pčele nektar sa bandera sišu,
pobrljave HARPove antene
oblak lije trouglastu kišu.
Kad je vidi u Kneza Mihajla
zgrada SANU akademski bunca,
rastopi se stokaratna kajla
oko vrata ćelavog Zemunca.
Svima redom zazubice nikle,
od srčane lupe rebra bole,
kuda njene dodiruju štikle
kaldrma se topi poput smole.
Neznabošci, šamani, pagani
anarhisti i levi i desni,
njeno ime kliču razdragani
kao mantru za raj bestelesni.
Na njenome hodu gracioznom
zavidi joj gazela trapava,
liričar se ruga piscu proznom
mastilo mu brzo okapava.
Još planeta nije za nju spremna
svet je nula, a ona je faza,
nema pojma Tarabić od Kremna
kada mu se ona ne prikaza,
Nije njemu, ali jeste meni
stihovani sakriva je povoj,
da l’ u zbilji ili u opseni
al’ je stvarna bar u pesmi ovoj. Šifra: Srce na praznom hodu
Milko Grbović GRMILKO, rođen je na Savindan 1957. godine, u Gotovuši kod Pljevalja. Gimnaziju je završio u Pljevljima, a diplomirao na Ekonomskom fakuletu Univerziteta u Beogradu.
Piše poeziju, satiru (satiričnu poeziju, aforizme), kolumne, itd. Od 1991. godine, sarađujee sa “Ježom”, “Humorom” itd… Njegovom pesmom je Lane Gutović završavao kabare (jedini pravi kabare u poslednjih 3-4 decenije). Bavi se i prepevima poezije sa engleskog i ruskog jezika; u časopisima je objavljeno nekoliko njegovih prepeva.
Zastupljen u više zbornika i antologija.
Do sada objavio sledeće knjige pesama:
• Pirovi porazi, Beograd, 2001.
• Na nebesku vagu, Beograd, 2008.
• Vjetar puše s Gotovuše, Podgorica, 2010.
• Dvoglasnik, sonetni venci (poetski pantograf, zajedno sa Milošem Jankovićem), Beograd 2013.
• Zavičajne bakve, Beograd, 2015.
Recenzije su mu pisali: Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, Dragan Lakićević i dr.
TREĆE MJESTO
PUTEVI ČUDESNI
Hodao je krtim mostom
Krčio je tuđe staze
Stajao na goloj kiši
Da ga njene oči spaze
Iz sveg glasa u sred noći
I žmurećki preko reke
Vrtlogu na crtu stao
Da ga grle ruke meke
Izdržao sve stojećki
Sto put ustao, sto put pao
Patio za dva života
Njoj to sve pak beše malo
Ona htede nešto drugo
Ne zamera, zla vremena
Ipak nešto sad joj fali
Da l’ to što kraj nje ga nema
Potonuše lučke barke
Al’ se jedno jedro spazi
U daljini na sred mora
Biće da joj on dolazi
Kao duga posle kiše
Kao čudo, Božja ruka
Da joj oči prosijaju
Da se stiša stara buka
Ne zna ni on da joj stiže>
Putevi su to čudesni
Našla ljubav svoje mesto
Da se tamo opet smesti
Ni sve pesme nisu ravne
Osećaju koji tinja
Kao svetlo prigušeno
Samo čeka da zasija Šifra: Praskozorje 87
Bojana Dančetović, rođena u Prištini 1988. godine, trenutno živi u Beogradu. Po struci diplomirani ekonomista, a u duši umetnik. Pisanje pesama je za nju potpuno prirodna stvar, kao disanje. Pored pesama piše i kratke priče, aforizme, viceve.
Ono što je možda zanimljivo je to da tek od kraja prošle godine učestvuje na književnim konkursima i za sada je imala jednu osvojenu književnu nagradu „Stevan Sremac” za aforizme sa manifestacije „Sremčevi dani – Bal u Elemiru 2023”.
